Imre Kertes
Imre Kertes (1929-2016), mađarski književnik, rođen je u Budimpešti. Za vreme Drugog svetskog rata, kao četrnaestogodišnak deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim u logor Buhenvald. Po završetku Drugog svetskog rata, vraća se u Budimpeštu gde radi kao novinar za Vilagošag, od 1948. Godine 1951. dobija otkaz i posvećuje se pisanju i prevođenju, između ostalog prevodi dela Ničea, Horfmanstala, Frojda, Rota, Vitgenštajna i Kanetija. Podjednako proskribovan kao Jevrejin i u nacističkoj i komunističkoj Mađarskoj, iselio se u Nemačku.
Svoje najpoznatije djelo Besudbinstvo, u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine.
Objavio je dela Besudbinstvo (Sorstalanság), 1975, Fijasko (A kudarc), 1988, Kadiš za nerođeno dete (Kaddis a meg nem születetett gyermekért), 1990, Izviđač (A nyomkereső), 1977, Engleska zastava (Az angol labogó), 1991, Galiotov dnevnik (Gályanapló), 1992, Drugačiji ja: hronika metamorfoze (Valaki más: a változás krónikája), 1997, Holokaust kao kultura (A holocaust mint kultúra), 1993, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške (A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt), 1998, Prognani jezik (A száműzött nyelv), 2001, Likvidacija (Felszámolás), 2003.
Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik prevedena su njegova dva romana, Besudbinstvo (prev. Aleksandar Tišma), Novi Sad, 2002, i Kadiš za nerođeno dete (prev. Arpad Vicko), Novi Sad, 2005, i kraća novela u knjizi Jedan događaj (zajednička knjiga koju čine dva teksta: Imre Kertes, Zapisnik, i Peter Esterhazi, Život i književnost, prev. Sava Babić), Beograd, 2006.
Kritikovao je Stivena Spilberga za prikaz holokausta u filmu Šindlerova lista (1993) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako predstavljanje holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se holokaust uopšte razume.“
Svoje najpoznatije djelo Besudbinstvo, u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine.
Objavio je dela Besudbinstvo (Sorstalanság), 1975, Fijasko (A kudarc), 1988, Kadiš za nerođeno dete (Kaddis a meg nem születetett gyermekért), 1990, Izviđač (A nyomkereső), 1977, Engleska zastava (Az angol labogó), 1991, Galiotov dnevnik (Gályanapló), 1992, Drugačiji ja: hronika metamorfoze (Valaki más: a változás krónikája), 1997, Holokaust kao kultura (A holocaust mint kultúra), 1993, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške (A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt), 1998, Prognani jezik (A száműzött nyelv), 2001, Likvidacija (Felszámolás), 2003.
Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik prevedena su njegova dva romana, Besudbinstvo (prev. Aleksandar Tišma), Novi Sad, 2002, i Kadiš za nerođeno dete (prev. Arpad Vicko), Novi Sad, 2005, i kraća novela u knjizi Jedan događaj (zajednička knjiga koju čine dva teksta: Imre Kertes, Zapisnik, i Peter Esterhazi, Život i književnost, prev. Sava Babić), Beograd, 2006.
Kritikovao je Stivena Spilberga za prikaz holokausta u filmu Šindlerova lista (1993) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako predstavljanje holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se holokaust uopšte razume.“
Dosije K: Imre Kertes i Aleksandar Tišma, priča o dva pisca
08.04.2016.
Beogradska Laguna je 2012. godine objavila Kertesov "Dosije K" u prevodu Save Babića. Taj intrigantni i inovativni "roman-intervju" mogao bi biti idealan ulaz u Kertesov opus za čitaoca kome je ovaj d...
više
„Dosije K.“ – žrtvovanje u ime prave istine
05.09.2013.
“Dosije K.” novo je prozno ostvarenje mađarskog nobelovca Imrea Kertesa. Riječ je o atipičnoj knjizi sjećanja na sopstveni život, ispričanoj u vidu razgovora koji je sa Kertesom vodio njeg...
više
Preminuo prevodilac i hungarolog Sava Babić
29.11.2012.
U Beogradu je 24. novembra ove godine, posle duge i teške bolesti, preminuo najznačajniji srpski hungarolog, književnik, prevodilac i teoretičar prevoda Sava Babić (rođ. 1934. na Paliću), profesor uni...
više
Čitanje je avantura koja nikada ne prestaje! Noć knjige od 7. do 9. juna
31.05.2024.
Pripreme mogu da počnu!
Omiljena manifestacija svih koji vole knjigu i čitanje, jubilarna 30. Noć knjige održaće se od 7. do 9. juna 2024. godine u knjižarama Delfi i Laguninim klubov...
više
Da li knjige povezuju ljude? „Karlove šetnje s knjigama“ u okviru Laguninog književnog kluba 6. juna
31.05.2024.
Junsko okupljanje Laguninog književnog kluba ovog puta desiće se u četvrtak 6. juna u 18 sati u knjižari Delfi SKC.
Razgovaraćemo o knjizi „Karlove šetnje s knjigama“ Karstena Hena sa prevodite...
više
Slavenka Drakulić: O ikoni slikarstva, patrijarhatu i društveno uslovljenoj nejednakosti
30.05.2024.
Ne bih rekla da je u muško-ženskom odnosu bilo šta neminovno. Pre bih rekla da je društveno uslovljeno, kaže za Novu Slavenka Drakulić, autorka romana „Frida ili o boli“, koji je napisala inspirisana ...
više
Aleksandra Veljović Ćeklić: Život je sasvim slučajna komedija
30.05.2024.
Aleksandra Veljović Ćeklić rođena je 10. jula 1967. u Sarajevu, gdje je rasla i školovala se. Živi na relaciji Kalgari (Kanada) – Puerto Valjarta (Meksiko), bavi se arhitekturom i pisanjem.
...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.